• DUSKO KNEZEVIC Mi uspjeh mjerimo pozitivnim trendovima koji su incijativom naših poslovanja i projekata uspjeli da zažive u društvu i učine ga boljim mjestom za život naših sugrađana.
  • DUSKO KNEZEVIC Želimo da aktivno doprinesemo u stvaranju dugoročnih samoodrživih trendova za optimalne standarde u oblastima novih tehnologija, ekološki održive ekonomije kao i novih metoda obrazovanja i liječenja.
  • DUSKO KNEZEVIC Naša sudbina je saradnja – kako između nacija tako i među različitim organizacijama.
  • DUSKO KNEZEVIC Misli, radi, stvaraj, dijeli!

Odnosi Srbije i Crne Gore su se evidentno poboljšali, ali nema konkretnih pomaka na planu ekonomske saradnje, kaže za „Politiku” predsednik Atlas grupe Duško Knežević 

DK politika rs

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Pošto je zbog povrede morao da se odrekne košarke, Duško Knežević se okrenuo biznisu. Pre dve decenije osnovao je Atlas grupu koju je u međuvremenu iz Srbije preselio za Crnu Goru. Atlas danas čini 30 kompanija koje se bave bankarstvom, finansijama, nekretninama, obrazovanjem, turizmom, zdravstvom i medijima. U 2010. postao je član Globalne inicijative Klinton, čime se obavezao da će pomagati u iznalaženju rešenja za probleme siromaštva, zaštite životne sredine, zdravstva i obrazovanja.

Postoje priče da biste biznis uskoro mogli da zamenite politikom?

Dosta uticajnih političara su moji prijatelji i zato vrlo često dolazi do takvih komentara. Imao sam i imam mnogo ponuda za uključivanje u politički život. U trenutku krize politička scena traži nova lica sa jasnom ekonomskom vizijom. Međutim, politika nije moj životni cilj. Veze sa politikom imam u onoj meri koliko mi treba da se bavim biznisom.

Dugo vas nisu pominjali ni u pozitivnom ni u negativnom smislu. Čini se da vas već mesecima svrstavaju u crnogorsko-srpske tajkune. Šta se to desilo?

Ne bih se složio, jer se i ranije moje ime ili ime grupacije koju vodim pominjalo u javnosti, posebno tokom nedavne kampanje pred crnogorske parlamentarne izbore. Takvi napadi za mene nikad nisu bili iznenađenje s obzirom na to da od otvaranja tržišta ka privatnom preduzetništvu 1990. Atlas grupa posluje i u Srbiji i u Crnoj Gori. Obim i značaj naših projekata i investicija svakako skreću pažnju i politike i javnosti. Postoji i konstantna želja za opredeljivanjem u svakom smislu. Moramo da shvatimo da živimo u dobu globalnih tržišta, da kapital ne poznaje granice i da je sa aspekta biznisa uspešnost poslovanja, uz socijalnu korektnost, jedina politika koja ima ekonomskog smisla i donosi korist društvu i građanima.

Vaši politički protivnici smatraju da ste „raspoređivač novca velikih evropskih tajkuna”?

Tokom bavljenja ovim poslom upoznao sam mnogo ljudi iz poslovnog sveta i imam odlične kontakte u velikim finansijskim centrima. Kako posedujem značajna sredstva koja sam stekao prodajom Atlas banke, Centro banke i osiguravajuće kuće Kopaonik u Srbiji, sa mnogima imam dosta značajnih zajedničkih projekata. Zato se ne obazirem previše na takve priče jer su one plod sagledavanja stvari iz lokalne i često ostrašćene perspektive.

Neki analitičari u Srbiji i neki uticajni crnogorski mediji optužuju vas da ste odlaskom sa Milom Đukanovićem u Kinu mesec dana pred izbore javno stali na njegovu stranu. Kako to komentarišete?

U našem krajnje politizovanom društvu to ne iznenađuje, ali nema mesta politički motivisanim komentarima. Bio sam jedan od privrednika u okviru delegacije DPS-a koja je bila u zvaničnoj poseti Kini. Poznato je da kineske kompanije rade u inostranstvu uglavnom posredstvom međudržavnih sporazuma i da značajnu ulogu u svemu tome imaju partije.

Kako komentarišete odnose između Srbije i Crne Gore nakon promene vlasti u Beogradu. Šta biste preporučili na planu ekonomske saradnje?

Odnosi su se evidentno poboljšali. Svedoci smo eksplicitnih izjava na tom planu i od starne vlasti u Crnoj Gori i od premijera Ivice Dačića tokom njegove nedavne posete Podgorici. Mišljenja sam međutim da nema konkretnih pomaka na planu ekonomske saradnje, iako prostor postoji i postaje sve aktuelniji. Posebno mislim na izgradnju autoputa, rekonstrukciju pruge Beograd–Bar, saradnju u energetici. Značajno bi bilo uspostaviti saradnju kroz korišćenju evra za povezivanje berzi dve zemlje. Mislim da bi posredstvom Crne Gore Srbija bila u mogućnosti da ostvari značajnije ekonomsko prisustvo na Kosovu.

Gde je ključ ekonomske krize u CG?

Ovdašnja kriza najviše je vezana za smanjenje direktnih stranih investicija od kojih je Crna Gora kao mala ekonomija u razvoju veoma zavisna. Ali, Crna Gora ima potencijal da privuče nove investitore. Posebno potencijalom obnovljive energije za koji postoji veliko interesovanje u Kini, Italiji, odskora i u SAD. Takođe, geografski položaj čini Crnu Goru atraktivnom za kapital iz Turske i arapskih zemalja. On jeste konzervativniji, ali i manje pogođen krizom. Oni Crnu Goru vide kao šansu za brzi pristup evropskom tržištu.

Da li je CG spremna da konkuriše za projekte koji bi zainteresovali velike investitore?

Da. Crna Gora je to pokazala u periodu pre krize, a trenutno imamo velika ulaganja italijanskih, turskih i arapskih investitora. Evidentan je interes ozbiljnih investitora, kao i inicijativa vlade da im pruži adekvatnu, brzu i operativnu podršku. Energetika, infrastruktura, turizam, edukacija oblasti su u kojima će sigurno vrlo brzo zaživeti nove strane investicije.

Da li je crnogorska vlast pametno uložila novac – dobijen od privatizacije?

Mišljenja sam da je više novca trebalo da ode u infrastrukturu, budući da je to ključni element za dalji razvoj ekonomije. Ali, imajući u vidu specifičan ambijent proteklih 20 godina – tranziciju, sankcije, ratove u okruženju i na kraju svetsku ekonomsku krizu – socijalne potrebe često su bile ispred razvojnih, što je onemogućilo adekvatniju upotrebu sredstava stečenih od privatizacije.

Da ste vi odlučivali, da li biste za iznose koje je odobrila vlada prodali Kombinat aluminijuma, Boksite, Železaru, Solanu, kolašinske hotele, budvansku „Avalu”?

Tenderi na kojima su izabrani investitori bili su međunarodnog karaktera, javni, tako da smatram da su iznose sredstava koja su dobijena diktirali tržišni uslovi u momentima njihove realizacije. Bitan je dugoročni efekat i u tom smislu smatram bitnijim da li su u privatizaciji odabrani pravi partneri i šta njihovo prisustvo znači za ostvarenje strateških ciljeva razvoja ekonomije, kao i da li su ispunili uslove na koje su se obavezali.

Novica Đurić

 

Preuzeto sa: www.politika.rs

Vrati se na početak